Kad su 1941. godine Antići došli iz Mokrina u Pančevo, grad na Tamišu zatekao je jednog dečaka radoznalih očiju i buntovnog srca. Zvao se Miroslav, ali već tada svi su znali da ime nije dovoljno veliko da ga obuhvati.
Ulice kojima je hodao – Vojvode Radomira Putnika, Dimitrija Tucovića, Braće Jovanovića [1] – postale su njegova prva učionica slobode. Tu je naučio da se ljubav može sakriti u pogledu, da se reč može zapisati na margini sveske, a da stih ima moć da preobrazi sivilo dana u bljesak proleća.
Pančevačka gimnazija bila je njegova odskočna daska. Profesorima je često zadavao glavobolju, jer se nije uklapao u školske kalupe, ali su mnogi tajno čuvali njegove beležnice. U njima su nastajale pesme koje će kasnije odjekivati širom zemlje, ali su prvo pripadale njegovim drugovima iz klupa i prvim, nespretnim ljubavima.
Tu, u Pančevu, nastala je zbirka „Ispričano za proleće”. Nije to bila samo knjiga stihova, već svedočanstvo jedne mladosti koja se borila protiv rata, straha i učmalosti. Mladi Mika je govorio u ime svih onih koji su želeli da dišu punim plućima.
Grad mu je postao ogledalo: Tamiš u kojem se gubio pogled, sokaci u kojima se skrivala nežnost, fabrike koje su ga podsećale na težinu svakodnevice. Pančevo je bilo i raskršće – mesto gde se završavalo detinjstvo i počinjalo pesništvo.
Kasnije je otišao, u Beograd, pa u Novi Sad. Postao je pesnik, novinar, reditelj, boem. Ali u srcu je nosio jednu rečenicu: „Pančevo – to je kad se vratiš”. Ta rečenica bila je njegova tajna himna, zakletva da nijedan grad, nijedan uspeh, nijedna pesma ne može da izbriše prve korake i prve snove.
I tako, kad se danas govori o Antiću, Mokrin ga je rodio, Novi Sad ga je ispratio, ali ga je Pančevo – oblikovalo. To je bio grad njegovih početaka, njegova mladalačka luka i večna inspiracija.
Hronologija
1932–1941: Mokrin – detinjstvo
Mika Antić rođen je 14. marta 1932. u Mokrinu. Osnovnu školu započeo u rodnom selu.
1941: Dolazak u Pančevo
Porodica Antić se seli u Pančevo tokom Drugog svetskog rata.
1Živeli su na više adresa:
- Vojvode Radomira Putnika 7
- Dimitrija Tucovića 63
- Braće Jovanovića 19
1941–1949: Školovanje
Nastavlja osnovnu školu u Pančevu. Upisuje i završava Pančevačku gimnaziju. Tu počinje da piše prve stihove i kratke zapise, koje su njegovi profesori primećivali kao znak izuzetnog talenta.
1949–1950: Prvi literarni tragovi
Još kao gimnazijalac u Pančevu objavljuje svoje prve pesme. 1950. izlazi zbirka „Ispričano za proleće”, njegovo prvo štampano delo – veliki uspeh za mladića od samo 18 godina.
1950–1953: Studentski i stvaralački pokušaji
Posle gimnazije odlazi u Beograd da studira književnost, a zatim i režiju. Studije nije završio, ali ga Pančevo i dalje prati kroz teme i prijateljstva.
U Pančevu su mu majka Melanija, otac Nenko i sestre (posebno bliska Jelena).
I u Beogradu i kasnije u Novom Sadu često se vraćao Pančevu – i emotivno i kroz poeziju.